NEBESKI NAROD PONOVO UZLEĆE ili VRATITE NAM SANKCIJE

Predivan letnji dan. Skoro prava "tropska vrelina".

Posle dužeg života na zemlji, a pod sankcijama, ponovo iznad svega, kako i dolikuje jednom nebeskom narodu.

Ništa se nije znatno promenilo od kad smo zadnji put uzleteli, osim što smo malo osedeli i zaboravili kako se čeka deficitarna roba, a kako ljudi. Ukidanje sankcija nije uspelo da iskoreni drevni običaj "ko pre devojci – njegova devojka". Genetski predodređen da se zbija u redove, naš narod koristi svaku priliku da stvara iste, bez obzira dokle vode; zadovoljno se premeštajući s' noge na onu drugu još nezgaženu, koja pri tom možda i nije baš uvek njegova.

Stižem na aerodrom puna vere, patriotizma i razdraganosti.

Oko mene život vrvi, ljudi psuju na samo nama svojstven i blizak način, neko sa karanfilom u reveru, oni hrabriji sa prezimenom na grudima kako bi se u boju raspoznavali.

Cifre koje pokazuju vreme sletanja aviona, vesele kao i svi mi koji nekoga čekamo, vrte se poput loptica u bubnju i skoro istom brzinom se menjaju, uvek s' neizvesnošću ko je srećni dobitnik i ko će pre koga dočekati.

Stidljiviji povučeno preslišavaju dobitne kombincije, oni snalažljiviji i jači nepokolebljivo ostaju prilepljeni na staklima vrata koja dele carinu od običnog i nadasve izdržljivog sveta.

"Ocarinjeni" koji prvi uspevaju da probiju živi zid bivaju rastrzani od onih što su im "nit' rod, nit' pomoz bog" pre nego li uspeju da izgovore "Hvala, ne treba taksi.".

Stotine taksi vozila se tope na suncu napuštena od strane svojih vozača koji se otimaju oko kofera, birajući pri tom one sa većom "potrošnjom".

Olakšavajuća okolnost u nastalom metežu i natezanju je što, ipak nije zima, te je žongliranje lakše na suvoj i stabilnoj podlozi.

Otežavajuća okolnost u nastalom metežu i natezanju je što, na žalost, nije zima, jer je aerodromska čekaonica pretvorena u prvu srpsku saunu.

Oni sa više sreće koji se domognu svojih vlastitih, ne-taksi vozila, udobno smeštenih na parkingu, dostojanstveno napuštaju ograđene prostore, zadovoljni što je sve dobro ispalo.

Vraćajući svoje kartice na kojima samouvereno stoji: "Parking se plaća – vozilo ne čuvamo!", po ko zna koji put postaju svesni da je ipak mnogo lakše uzleteti nego li sleteti.