IRONIČNA
Kada prođe život umilnoga glasa,
kad se svrši naša sramna katastrofa,
doć' će drugi neko, tu, na naša mesta,
a mi žalit' zalud zbog minulih sata.
Što volesmo skoro, prizvaće nas tada,
da izmami suzu što se dugo krila,
biće kasno odveć' opet da nas ima,
sećanju će samo ostat' malo toga.
Hrabro ćemo putem nastaviti tada,
pred kojim smo nekad prezali od svega,
zbog straha od ovog što nam sebe pruza,
spoznat' nikad nećemo pravu stazu srca.
I taj drugi neko, zalut'o za nama,
istom će se bolu vinut' k'o mi sada,
i uvek će Ljubav, ta mila i draga,
prva duši biti bez borbe da preda.
Нема коментара:
Постави коментар