Skoro autobiografija

Dragi ''moji'',

Ja sam Nataša Pavićević.

Rođena sam,(tako barem kažu) ne tako daleke 19ooineke. godine, ali nedovoljno bliske mome pamćenju da bih Vam o tome nešto više pisala.
Skoro bez plate, bez stana i dalje se najteže odričem svoje ambicije.
Ambicijom zovem zadovoljstvo urađenim.
Zadovoljstvom smatram svoju, široj javnosti jos neotkrivenu, ljubav prema pisanju raznoraznih pismenih formi.
Moja sujeta prvih par rečenica smatra dovoljnim. Ostale se ispisuju jer sam "maštovita, kreativna, originalna" i zato što svako ovakvo obraćanje treba da prati određene šablone ne bi li bilo ozbiljno prihvaćeno.
Dakle, izazvana tom svojom ambicijom (za pisanjem), a sa željom da je ista dovoljno intrigantna i za druge, odnosno Vas, uzimam za slobodu da Vam se obratim u nadi da ću, možda, zagolicati Vašu radoznalost do zainteresovanosti.
Igru rečima koju odavno pretačem u pesme, priče i stranice romana, volela bih da pretvorim u nešto ozbiljnije (da ne kažem – posao) odnosno pristupačnije drugima.
Ne želeći toliko da im se dopadne (mada, što da ne?) koliko da se o tome priča.
Da pokrenemo igru dovoljna je jedna reč, od dve moguće. Da ili ne.

Sa nadom da ćemo se opet susresti u ovakvom ili nekom sličnom načinu komunikacije, unapred Vam se zahvaljujem na vremenu poklonjenom ovim mojim redovima.

Uz dužno poštovanje,
anoniman javnosti, autor "šarenih" književnih opredeljenja.